Kako napredovati u karijeri?

Napredovati u karijeri je potrebno iz dva razloga: da bismo zaradili više novca i da bismo razvili svoje ljudske potencijale do maksimuma. Bez obzira na zemlju i vreme u kome živimo, mislim da dugujemo sebi da svoje talente razvijemo koliko god je to moguće i da je to jedan od najvažnijih ljudskih zadataka. Teškoća zadatka i spoljašnje okolnosti ne bi trebalo da budu razlog za odustajanje.

U knjizi „Unutrašnja strana vetra“ Milorad Pavić opisuje kako narod beži pred Turcima, a dva junaka, Leandar i Diomidije Subota, bežeći razgovaraju i otkrivaju dva potpuno različita pogleda na svet. Diomidije, potpuno slomljen i uspaničen jadikuje: „Sve će uništiti, sve će uništiti! Ako ne jedni, ono drugi.“ Leandar mu odgovara: „Da ti ja kažem koju, Diomidije. Mislim da je ludo što sami palimo sve svoje za sobom; neprijatelj ipak ne može dospeti da sve poruši i popali. Nije on mraz pa da iscedi zemlju kao što mraz iscedi ribu. Naprotiv, ukoliko više ostavimo za sobom i njega duže zadrži razaranje, utoliko više ima nade da će bar nešto ostati od nas i za nama. Zato ne treba paliti i rušiti. Naprotiv, treba graditi čak i sada. A svi smo mi zidari. Neobičan mramor dat nam je za zidanje: sati i dani i godine, a san i vino su lêp. Teško onome kome dukate u kesi pojedu bakrenjaci i kome noć pojede dane!...“

Gubitak vere u uspeh

Gubitak vere u mogućnost napredovanja je vrlo rasprostranjen problem u Srbiji. U Srbiji je stvorena depresivna i mračna atmosfera, u kojoj ispadate smešni ako kažete da „situacija i nije toliko loša, da se može i daleko bolje, da šanse postoje“. Jer odgovor na to je: „Da li ste svesni koliko je teško naći posao?“, „Ja sam slao na 150 strana svoj CV, nigde me nisu ni zvali“, „A jeeeste, kako da ne, eto gomila ljudi radi za 20 000 dinara, na trafici i za to im je bila potrebna veza.“, „Diplomu možeš samo da uramiš ili da okačiš mačku o rep, ko to još gleda?“. Na to se nadovezuju stalne vesti o tome kako je ugašena još jedna firma i određeni broj ljudi ostao bez posla, o Juri i uslovima rada tamo, o ponekoj zaista teškoj sudbini, o doktoru nauka bez posla itd.

Problem je u tome što je to samo jedna strana priče, što postoji mnogo pozitivnih primera, koji se nigde ne vide tako da, u stvari, ostajemo bez pozitivnih uzora. Kada god sam krenula da nešto radim, primetila sam uticaj takve atmosfere na sopstveno razmišljanje. Uvek su mi se motala po glavi pitanja da li to ima smisla raditi, šta ako se ne isplati, šta ako to sve propadne - jer ovde sve propada. Primetila sam da takav „crni krug“ razmišljanja nije uvek očigledan, nekako postaje deo mene, a užasno koči svaki rad i pokušaj napredovanja. Kako se borim protiv toga? Jednostavno sam odlučila da pustim da se takve misli „vrte“ u pozadini, a ja da radim svoje, i da se borim uprkos svim negativnostima oko mene i u meni. 
  
Gubitak vere u sopstvene sposobnosti

To je situacija kada verujemo da je nešto ostvarljivo, ali da mi nemamo potrebne sposobnosti da bismo u tome bili uspešni. Mi ne znamo koje su naše stvarne sposobnosti sve dok ih ne ispitamo kroz konkretne aktivnosti. „Ako treba pojesti slona, najbolje je to uraditi zalogaj po zalogaj.“, kaže jedna izreka. Ako zadatak podelimo na manje delove i krenemo sa radom, samopouzdanje će nam rasti sa svakom savladanom deonicom.

Okružite se kompetentnim ljudima

Ljudi koji su uspešni u oblasti koju ste vi izabrali mogu biti od velike koristi. Ljudi koji se stalno žale i krivce traže u drugima isto tako mogu biti poprilično demotivišući. Drugo, ljudi koji su uspeli u onim stvarima koje vi želite, mogu vam odati neke važne „tajne zanata“, načine da otvorite neka vrata, ukazati na potencijalne prilike ili vas upoznati sa ljudima koji vam mogu poslovno pomoći.

Fokus samo na jedan cilj

Iako „savetnici za dušu“ imaju običaj da traže od vas spisak ciljeva, ponekad i po životnim oblastima, meni se to čini kao neefikasna i zbunjujuća metoda. Ako čovek ima deset ciljeva, neće više moći ni da ih se seti, a kamoli da ih poređa po nekom prioritetu. Jedan cilj je dovoljan, i to treba da bude ono što je najvažnije u životu, a ostalo se lepo slaže oko toga. Kada radite na nečemu što vam istinski znači i šta vas ispunjava, onda postajete zadovoljni, a samim tim i efikasniji u svim drugim oblastima.

Radim pet poslova i veoma sam uspešna u...

skupljanju frustracija, besa i nezadovoljstva. Uvek se setim one rečenice da je moguće ženama da usklade porodicu i karijeru. Možda i jeste, jer je osam sati rada na poslu (a često i daleko više ako želite napredovanje) i isto toliko sati brige o kući i deci, zapravo zadovoljstvo, a ne napor. Zašto bi 16 sati rada bio napor? Posle možete da kažete da ste „ostvareni“ u svim oblastima, što je još jedna laž koja se uporno ponavlja. Zašto bi iko morao da bude ostvaren u svim oblastima? Zašto bi morao da pogine od napora da bi popunio „listu“ koju društvo sastavlja i očekuje da je svi uredno čekiraju?

Siguran posao, sigurna plata i ...

slepo crevo napredovanja. Imate posao na neodređeno, platu između 300-400 evra i verujete da je to zapravo to. Oko vas su ljudi koji će vas „posavetovati“ da čuvate radno mesto jer „mnogi nemaju ni to“, neki će vas čak smatrati i uspešnim za srpske prilike, a vi, obeshrabreni sveopštom propašću koja se svaki dan najavljuje, nećete ni pomisliti da nešto menjate. Nisam za neke rizične poteze, na neke „skokove na glavu“, bez sigurnosne mreže ispod, ali promene su ipak bitne. Možete da ostarite na tom mestu, radeći rutinske poslove koje mrzite, a svi talenti koje ste imali ostaće neiskorišćeni.

A kada nešto ne ide...

potrebna je istrajnost. To meni nije baš jača strana. Kada vidim da nešto ne ide, recimo da nema neke zarade ili da je za napredak potreban veliki trud sa neizvesnim ishodom, imam tedenciju da odustajem. A drugi uspeše baš tu, u tim oblastima, ne zbog većih sposobnosti li znanja, već zbog istrajnosti. Trudili su se i onda kada ništa nije išlo dobro niti obećavalo uspeh.

Odmah krenite sa radom

Posao se najbolje nauči tako što se odmah krene sa radom. Ako hoćete da napravite veb sajt, krenite odmah, od najjednostavnijih formi. Ako hoćete da pišete na engleskom, odmah krenite sa pisanjem, nema potrebe da prvo završavate tri kursa, kurseve možete naporedo sa pisanjem. Ako hoćete da postanete bloger, napišite već danas prvi tekst, na prvu temu koja vam se učini privlačna. Nema potrebe da se prvo pročita sve o blogu, kako treba, na šta paziti, to može kasnije. Rad se isplati, obrazovanje se isplati, a stav "da je to sve za uramljivanje na zid i da ne služi ni za šta" je jedna od najopasnijih zamki našeg vremena.