Depresija i zapošljavanje

Depresija

Depresija se kategoriše kao psihijatrijski poremećaj i leči se lekovima i psihoterapijom. Depresija je u Srbiji veoma česta, po nekim informacijama svaki drugi čovek je subdepresivan (na ivici ponora) ili depresivan (već u ponoru). Srbi takođe depresiju „leče“ alkoholom, sedativima (bensedin, bromazepam), neretko agresijom. Depresija se može završiti i samoubistvom. Obično uz komentar zapanjene okoline da je samoubica „bio miran čovek, koji nije pokazivao da ima probleme i da ga nešto muči“.  Komentatore koji su ga poznavali treba pitati da li je on zaista bio tako vešt glumac ili ih jednostavno nije bilo briga da mu pomognu. Ljudi umeju da kažu i pokažu da im nije dobro, ali okolina to ne razume, to jest, ne želi da razume. Mentalna bolest se ne shvata ozbiljno. Da se požalio da ga boli grlo, svi bi se sjatili sa čajem, aspirinom, oblogama i Propolis kapima. Jer je opšte poznato da je upala grla vrlo opasna bolest, a depresija to nikako nije, kao što nije ni pretnja samoubistvom. Kod psihijatra se ne ide, umesto toga se savetuje odlazak u kafanu. Jer je kafana dokaz da ste jaki, sposobni i da se uspešno borite sa problemima. Alkohol, braćo moja, a ne lekovi i stručna pomoć. Budite jaki i pokažite da možete i sami.

Šta je u stvari depresija?

Depresija nikako nije ravnodušnost, depresija je skup jakih negativnih osećanja kojima je osoba obuzeta i koja ne može da otkloni svojom voljom. To su: osećanje krivice, bezvrednosti, samomržnje, samoprezira i gubitak nade. U depresiji gubimo nadu da će nam ikada biti bolje, da mi možemo da utičemo da nam bude bolje, gubimo veru u sebe i svoje sposobnosti. Samopouzdanje pada na nivo BDP-a Republike Srbije. Gubi se motivacija za rad, za ustajanje iz kreveta jer je dominantno osećanje da se ne vredi boriti jer se ništa ne može promeniti.

Ko nas gura u depresiju?

Depresija zavisi do sklopa ličnosti, između ostalog. Možda ste perfeksionisti, previše osetljivi na stres, a možda jednostavno živite u Srbiji i imate TV.  To što je teško i što loše živite ne mora vas gurnuti u depresiju, ali ono što čujete na TV-u, što pročitate u novinama i vidite na internetu, sigurno hoće. Naime, sve vesti kao da su posvećene i fokusirane da ubiju svaku nadu i optimizam da možemo bolje, da se vredi boriti. Kada gledate vesti i čitate tekstove raznih „analitičara“, stičete nepogrešiv dojam da ste već uveliko mrtvac, da ste na putu do groblja, da je preostalo još opelo i cveće za sanduk i to je to. Utuviće vam u glavu da je Srbija propala, da smo bankrotirali, da je ostala samo pusta ledina, da ste osuđeni doživotno na neuspeh, jer svi kradu, sve je preko veze, sve se raspada i ne vredi. Gotovo. Kraj.

Kako to sve utiče na karijeru?

Pa nikako. Ljudi gube nadu da se vredi boriti. Jedna od najgorih stvari koje sam čula je da ne vredi završavati fakultet jer ćete diplomu svakako okačiti mačku o rep, ili na zid ili u ormar, zavisi od toga šta vam se više sviđa i da li posedujete mačku. Šta ti vredi fakultet kada nema posla? Šta ti vredi doktorat, ko je još od toga pare video? Ma samo neškolovani danas dobro prolaze. Ne treba ti diploma, gleda se šta znaš da radiš (a to znanje se verovatno stiče na pijaci). I tako ljudi u rezignaciji odustaju od borbe, od sticanja relevantnih kvalifikacija jer „ne vredi“. To je jako skupa greška.

Fakultet vredi, mada ne vredi svaki isto. Neformalno obrazovanje vredi. Angažovanje vredi.

Gubitak nade = gubitak motivacije = neuspeh u životu

Depresija je stanje duha koja i od najsposobnijeg i najpametnijeg čoveka može vrlo efikasno da napravi socijalni slučaj. Depresija ne mora da bude vidljiva. Prosto padate, ne ustaje vam se iz kreveta, ne bori vam se, jer ne vredi, ne verujete da se nešto može promeniti. Recept za neuspeh. Kada ljudi govore o zapošljavanju i izgradnji karijere, uvek zaborave da pomenu bitnu vezu između psihičkog stanja i uspeha. Treba da budete raspoloženi i srećni da biste bili uspešni. Nesrećan čovek ne može da bude uspešan. On ne može da napreduje. Kako ćete da tražite posao ako ne verujete da ga možete naći? Zašto da se usavršavate kada sve propada? Takav način razmišljanja vodi u neuspeh, a kao posledica neuspeha se javlja osećanje krivice, što samo pogoršava stanje i stvara se začarani krug.

Nema napretka privrede kada je narod depresivan

Ljudi iz Vlade, Fiskalnog saveta i razni analitičari sve više i temeljnije guraju ovaj narod u depresiju i beznađe i mislim da je to spirala kojoj se kraj ne nazire. Javni dug, deficit, otpuštanja, i sada treba neko da bude motivisan da se bori? Stvara se armija ljudi koji odustaju i čiji će potencijali biti protraćeni.

Šta je rešenje?

Ako se osećate loše, tražite pomoć.

Kafana ne pomaže, ni šetnja po čistom vazduhu, ni knjige samopomoći, ni pozitivne misli.

Pomaže razumevanje, samo je i ono danas u deficitu.